MARS/SMEDEREVSKA PALANKA. 20. februar 2020 – Jučerašnje spuštanje rovera koji je NASA poslala na Mars podsetilo je one koji znaju, a zaprepastilo one koji su prvi put čuli, da na ovoj planeti ima nekoliko toponima koje nose nazive po našim geografskim odrednicama. Rover se spustio u Jezero, baš tako „jezero“ a ne „lake“ ili nešto slično, a kad krene u šetnju može da stigne do kratera koji nose imena Selevca, Topole ili Krupca.
Ko je i kako krstio kratere, doline, prolaze i pustinje na Crvenoj planeti nije lako pronaći, uz sva čuda i mogućnosti koja Internet pruža. “IAU (Internacionalna astronomska unija) davala je imena kraterima koji su značajni za naučnike po malim gradovima i selima sa raznih strana sveta“, objasnio je za BBC Ken Ferli, naučnik na projektu Mars 2020 iz Kalifornije. Možda se ne zna ko im je nadenuo ime, ali se zato zna kad su kršteni, pa je tako Selevac, po podacima IAU, krater sa tim imenom, proglašen 18. aprila 2016. Nije od većih, naprotiv, u prečniku ima 7,3 kilometra. Recimo, i Topola i Krupac su veći, ali ne mari; Selevčani, kada jednom odu na Mars, neće morati da menjanju adresu u dokumentima, samo kad stignu da ispoštuju koordinate na Marsu -37.39 ° i 228.93°.
Šala na stranu, da napomenemo i to, lokacija na koju se rover „Istrajnost“ spustio, to Jezero, nosi naziv po sličnosti u reljefu, a kumovalo mu je Jezero u Republici Srpskoj, mesto sa 1.100 stanovnika. Ono je na Velikom plivskom jezeru, koje je nastalo na reci Plivi. Iako je danas to suvi krater, naučnici veruju da je marsovsko Jezero pre više milijardi godina bilo ispunjeno vodom iz reke. Očekuju da su u koritu te reke možda ostali sačuvani ostaci organskih molekula i drugih mogućih znakova živog sveta iz vode ili sedimenata koji su njom plovili.
Ilustracije: IAU International Astronomic Union